Omiljena tetka voli se drugačije

Omiljena tetka voli se drugačije
tako počinje knjiga što srce zagreje.
Tetka što nosi sunce u sebi,
toplijeg osmeha nigde video ne bi.

Irina joj trči u zagrljaj, zna se,
sa naočarima što joj lice krase.
Tetka u kolicima – al’ misli hrabro gaze,
više i dalje od svake staze.

U rečima njenim čudesa se bude,
knjige joj šapuću o veri u ljude.
Od majke je stekla dobrotu što prija,
i veru da sve može – duša joj sija.

Kroz život korača perom i osmehom,
stvara mostove gde drugi vide zid.
S prijateljicom starom deli snove,
Zajedno kuju planove nove.

Na stranicama njenim ljubav se krije,
kao plamičak što svet obasjava.
Ko srcem sluša, razumeće ovako:
„Čuda postoje – tetka ih stvara lako.“